Страни држављанин у првој години свог боравка у Републици Србији сматра се нерезидентом са аспекта Закона о девизном пословању („Службени гласник РС“, бр. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 и 30/2018), док страни држављанин који на основу дозволе за боравак или радне визе борави у Републици Србији дуже од једне године, стиче статус резидента.

Отварање девизних и динарских рачуна нерезидената код банака у Републици Србији регулисано је Одлуком о условима отварања и начину вођења девизних рачуна резидената, као и динарских и девизних рачуна нерезидената („Службени гласник РС“, бр. 51/2015, 82/2017, 69/2018 и 96/2018).

Банка може нерезиденту – физичком лицу отворити динарски и девизни рачун на основу:

• Захтева за отварање рачуна, који се може поднети на папиру или другом трајном носачу података, у складу са законом којим се уређују платне услуге;
• Документације коју нерезидент – физичко лице подноси банци уз захтев за отварање рачуна;
• Закљученог уговора у писменој форми на папиру или другом трајном носачу података.

Захтев за отварање нерезидентног рачуна физичког лица садржи следеће податке: име и презиме физичког лица, адресу његовог пребивалишта, односно боравишта, број одговарајуће идентификационе ознаке физичког лица.

Ако се захтев подноси електронским путем, банка, у складу са својим општим условима пословања, може, али није обавезна, да захтева потпис физичког лица.

Уз захтев за отварање рачуна, нерезидент – физичко лице подноси банци на увид лични документ којим се утврђује његов идентитет (пасош или друга важећа исправа с фотографијом) и документ из кога се може утврдити место његовог пребивалишта или боравишта у последњих годину дана.

Банка може нерезиденту – физичком лицу отворити:

• Текући рачун (на основу закљученог оквирног уговора о платним услугама) који се користи за извршење платних трансакција и за друге намене у вези са услугама које банке пружају корисницима платних услуга;
• Депозитни рачун (на основу уговора о депозиту) који може бити по виђењу или орочен, с отказним роком или без њега, с посебном наменом или без намене;
• Други рачун (на основу уговора којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење другог рачуна а који садржи и податак о сврси отварања тог рачуна).

Нерезидент – физичко лице може овластити друго лице да у његово име и за његов рачун закључи оквирни уговор, односно уговор о депозиту, као и да располаже средствима на његовом рачуну.

Банка може отворити девизни рачун нерезиденту – физичком лицу само за валуте којима се тргује на девизном тржишту, у складу са одлуком о утврђивању врста девиза и ефективног страног новца које се купују и продају.

По истеку једне године боравка у Републици Србији, страни држављанин стиче статус резидената и дужан је да банци пријави наведену промену, како би му банка затворила рачун који му је отворен у статусу који се у међувремену променио и отворила резидентни рачун.

Код отварања, вођења и гашења рачуна, банке у Републици Србији су дужне да предузимају радње и мере утврђене законом којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма -  Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“  бр. 113/2017, 91/2019, 153/2020 и 92/2023). Овим законом прописане су радње и мере које обвезници (међу којима је и банка која треба да отвори рачун нерезиденту) предузимају, а те радње и мере се односе и на успостављање пословног односа са клијентом – нерезидентом. У складу са чланом 17. овог закона банка утврђује и проверава идентитет нерезидента – физичког лица, прибављањем следећих података: име и презиме, датум и место рођења, пребивалиште или боравиште, као и врсту и број личног документа, назив издаваоца, датум и место издавања.

Важно је напоменути да сагласно Закону о банкама („Службени гласник РС“, бр. 10772005, 91/2010 и 14/2015) банка слободно одлучује о избору клијената (члан 41. став 3). Наведени закон не прави разлику у погледу приступа банкарским услугама у односу на врсту или одређене особине клијената, али банке у складу са својом пословном политиком и њиховим унутрашњим актима, којима су између осталог, дужне да обухвате и мере управљања ризицима којима су изложене или могу бити изложене у свом пословању, самостално одлучују да ли ће успоставити пословни однос са одређеним клијентом. Ипак, банке не могу да користе разлоге који се могу означити као дискриминаторски при успостављању пословног односа (нпр. држављанство, пол или вера), а дужне су да на захтев клијента у писаној форми наведу разлоге за одбијање успостављања пословног односа. У складу са чланом 73.н Закона о платним услугама („Службени гласник РС“, бр. 139/2014 и 44/2018) банка је дужна да клијенту који има законит боравак у Републици Србији, а нема отворен платни рачун – на његов захтев омогући отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама.